Ekipa CdM-a posjetila je ovu divnu baku i uvjerila se da divni ljudi toplog srca postoje samo ih treba otkriti. U malom i tijesnom stanu kod Nane smo se osjetili kao kod svoje kuće sa sve kafom i kolačima.
“Moje ptice hranim godinu dana, po tri puta dnevno. To su golubovi koji se okupljaju kod džamije u Staroj Varoši. Svaki dan dolaze kod moje zgrade jer znaju da ih čeka hrana. Dobro sam ih navadila. Stanem ispred njih i ne bježe od mene, već mi se okupe oko noge. Idem često po restorana i tražim im da mi ostave stari hljeb, a kad nema hljeba onda im kupim pirinač ili pšenicu“, započinje priču Nana.
Sa mačkama se druži malo duže, čak tri godine i pohvalila se da ih je dobro ugojila.
“Mačkama sam čak i špagete kuvala. Međutim, primijetila sam da golubovi neće da piju vodu kod mene. Kod mene dolaze samo da se hrane“, veselo odgovara Nana.
Zbog toga što životinje okuplja oko zgrada, brojni stanari se bune, ali Nana ne haje za to.
“Mi smo svi došli sa sela i ne znam kakva je to sad nova moda da se ne vole životinje. Ja ne bih mogla ni muvu da zgazim. Bog joj je dao da živi tako i neka živi, a ne još da trujem i ubijam mačke. To su tako divna stvorenja, ona ništa nikome ne rade nažao“, kaže Nana.
U vezi s tim, mnogo je rastužuje kad čuje da se po našem glavnom gradu svakodnevno truju životinje.
“Imala je ovdje jedna mačka koja je bila slijepa i imala je četvoro mačadi. Otrovali su je stanari iz moje zgrade. Znam da se mnogima ne sviđa što ovo radim i da me mnoge komšije mrze zbog toga. Kažu da su golubovi pokvarili cigle na zgradi. Pa neka me mrze, ja ne dam nikom moje ptice“, poručuje veselo starica.
U prijatnom ambijentu sa sve heklanim miljeima Nana nam je ispričala i njenu tešku životnu priču. Živi sama i nema nikoga, a njeni jedini prijatelji su ptice i mačke.
“Rođena sam u Lijevoj Rijeci i izgubila sam sve koje sam imala i voljela. Braća su mi umrla, a i sestra nedavno. Bratanci i sestrići imaju svoje porodice, svako svoja vrata zatvara. Dolaze često da me posjete“, kaže ona.
Mogla je, kaže, i da se uda ali majka joj nije dala za onog kog je htjela.
“Moja tadašnja ljubav je imao devetoro braće, sestru, oca, majku, đeda i babu. Svi su živjeli u jednu prostoriju, jer tada nije bilo soba nego samo ognjište pa se svi poređaju oko njega. Kaže mi tada majka: ‘E nećeš iz sirotinje u sirotinju!’ Ja njoj odgovorim ‘Ako se ne budem sad udala za njega-neću nikad!’ Tako je i bilo“, iskrena je naša sagovornica.
Poslije toga, dolazili su joj prosci ali bi ih ona “oćerala“ sa sve opaskom upućenoj majci “Neka ih kod tebe, ja sam svoje rekla“.
“Boga mi, pokajala sam se. Ubi me samoća danas“, iskrena je Nana.
Dugo je radila kao kuvarica u Domu armije, a sa vojnicima stizala je do Trebinja i Prištine. Od, kako kaže, silnog rada ostala je samo penzija od 225 eura, ali Nana se ne žali. Kaže da ima dovoljno za sebe i svoje potrebe.
Prema današnjoj omladini je mnogo kritična. Kaže da su „muški“ bez cilja i okupirani lošim društvom.
“Jednom sam srela momka iz susjedne zgrade. Vidim ja dohvatio se s nekim lošim momcima. Kaže on meni ‘Počela si da mi guslaš ko moja majka’. Boga mi, preguslaću ga ja ako ga još jednom vidim sa tim lošim društvom“, u šali odgovara Nana.
A za djevojke ima samo jedan savjet.
“‘Vatajte dobru priliku za udaju i idite doma“, poručuje stara Nana.
Izvor i foto: CDM
Novi komentari