Julka

Ovo je Julka, jedina biljka koju sam uspela da odgajim. Trudila sam se, ali nešto mi nije išlo, a onda je došla Julka.

Sićušni izdanak ukrasne deteline pre više godina poklonila mi je prijateljica. Upoznale smo se posredstvom Crvenog krsta u nastojanju da se članovi našeg udruženja povežu sa usamljenim vršnjacima zavisnim od pomoći. Sve to druženja radi, podrške, pomoći.

Zbližila sam se sa novom prijateljicom, poveravale smo se, prepričavale događaje iz prošlosti, nekad jadale, nekad do suza smejale, nekad uz kafu u Gintašu, nekad uz ćevape Pod volat.
Onda joj se zdravlje pogoršalo i bolnica, Dom u Bijelom Polju, bolnica…
A Julka – i fragilna i snažna. Jednom godišnje klone, misliš nema joj spasa, pa se pojavi sićušni izdanak i za nekoliko dana se razbokori.
Čuvam je savesno i brižno od hladnoće i vetra, žege i prejakog sunca, oprezno zalivam. Kad izbivam iz Podgorice nosim i Julku, katkad je poverim ćerki na čuvanje (uz zakletvu).
Skoro će godina da moje prijateljice nema, a Julka je u punom cvatu.

U sećanje na Julku Ramović iz ulice Gojka Radonjića, Podgorica.

Danica Vukotić